Otrovne biljke u domaćinstvu: Zaštita dece i kućnih ljubimaca

Kada deca prohoda, prva reakcija roditelja je da sklone sve što bi moglo biti opasno po njihov život i zdravlje. Pažnja se usmeri na hemikalije u kupatilu, oštre predmete, staklene posude i slične opasnosti. Međutim, većina roditelja zaboravi na jedan potencijalni izvor opasnosti koji se često nalazi na najvidljivijem mestu - cveće. Mnoge ukrasne biljke koje gajimo u stanovima i vrtovima mogu biti izuzetno opasne po zdravlje naše dece ili naših kućnih ljubimaca.

Ovo nije poziv za histeriju ili potpuno uklanjanje biljaka iz domaćinstva. Biljke su prelepe, oplemenjuju naš životni prostor, proizvode kiseonik i imaju brojne pozitivne efekte. Međutim, znanje je moć. Svesnost o potencijalnim opasnostima omogućava nam da predupredimo nezgode i uživamo u lepoti cveća, a da pri tome budemo potpuno sigurni.

Zašto su neke biljke otrovne?

Priroda je opremila mnoge biljke toksinima kao mehanizmom odbrane od biljojeda - insekata, životinja i drugih organizama koji ih mogu konzumirati. Ove toksine mi doživljavamo kao otrov. Neke biljke su toksičnije od drugih, a stepen toksičnosti može varirati od blagih gastrointestinalnih smetnji do teških, po život opasnih stanja. Deca i kućni ljubimci su posebno ranjivi jer su znatiželjni, sve stavljaju u usta i ne razumeju opasnost.

11 najotrovnijih biljaka koje možda imate u okruženju

1. Glicinija (Wisteria)

Glicinija je prelepa listopadna penjačica koja u proleće očara velikim grozdastim cvetovima intenzivnog mirisa, obično plavkaste, bele ili crvene boje. Godišnje može da naraste i do tri metra u visinu, a neretko se viđaju čitave zgrade obavijene njenim granama. Iako prelepa, nosi titulu jedne od najotrovnijih biljaka. Sve delovi biljke su otrovni, a posebno seme i mahune. Gutanje može izazvati teške gastrointestinalne simptome kao što su mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku i dijareja, koja ponekad može biti krvava. Kod dece, čak i mala količina može imati ozbiljne posledice.

2. Naprstak ili Pustikara (Digitalis purpurea)

Naprstak, sa svojim prepoznatljivim zvonolikim cvetovima u belim, ružičastim ili ljubičastim nijansama, čest je ukras u vrtovima. Paradoksalno, ova veoma otrovna biljka koristi se u medicini za proizvodnju lekova za srce (digitalisa). Međutim, ako se pojede bilo koji deo ove biljke, efekti su dramatični. U blažim slučajevima javlja se mučnina, nesvestica, dijareja i grčevi. Kod težih slučajeva trovanja, može doći do otkazivanja krvotoka i infarkta. Nažalost, neretki su slučajevi gde je života stajala pokoju znatiželjnu mačku ili psa.

3. Hortenzija (Hydrangea)

Česta stanovnica okućnica, hortenzija je grmolika biljka koja cveta od juna pa sve do kraja jeseni. Odlikuje se velikim, prelepim cvetovima živih boja - mogu biti beli, roze, crveni, plavi i ljubičasti, a njihova boja varira u zavisnosti od pH vrednosti zemljišta. Hortenzija je zauzela treće mesto na listi najotrovnijih biljaka. Ubrzo nakon trovanja javlja se osip i svrabež kože, oticanje, mučnina i pojačano znojenje. Ukoliko se ubrzo ne dobije odgovarajuća medicinska pomoć, trovanje hortenzijama može dovesti do kome i otkazivanja krvotoka.

4. Đurđevak (Convallaria majalis)

Bela biljka intenzivnog i prepoznatljivog mirisa, đurđevak se često sadi u vrtovima kao ukrasna biljka. Međutim, celokupno cveće đurđevka je otrovno jer sadrži heterozide koji snažno utiču na rad srca. Otrov uzrokuje mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u ustima i stomaku, dijareju i grčeve. Đurđevak ima crvene plodove koji sazrevaju u septembru, a koji su takođe veoma otrovni. Nakon dodira cveta, stabljike ili korena ove biljke, neophodno je temeljno oprati ruke kako ne bi došlo do slučajnog unošenja toksina u usta.

5. Flamingov cvet (Anthurium)

Anthurium, ili flamingov cvet, je popularna tropska biljka koja se često gaji kao cveće u stanu. Njeni cvetovi su srcolikog oblika i najčešće su sjajne crvene boje, mada postoje i druge varijante. Gutanje bilo kog dela ove biljke može dovesti do izuzetno bolnih otoka i opekotina unutar probavnog sistema. Oticanje sluznice grla i jezika može biti toliko izraženo da dovede do gušenja, što predstavlja posebnu opasnost za malu decu.

6. Hrizantema (Chrysanthemum)

Cveće koje tradicijski ukrašava grobove na dan mrtvih takođe je izrazito otrovno. Kod ljudi dodir sa biljkom može izazvati kontaktni dermatitis, svrabež kože i oticanje. Poznato je oko 100 do 200 vrsta ove biljke. Zanimljivo je da je vrtlari često sade i kao prirodnu barijeru protiv zečeva, jer oni ovu biljku zbog njenih toksičnih svojstava zaobilaze u širokom luku.

7. Oleandar (Nerium oleander)

Oleandar je biljka na kojoj je otrovan baš svaki njen deo - od korena i stabila do listova i cvetova. Čak i slučajno udisanje dima nastalog sagorevanjem oleandra može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. Istorijski, poznata su trovanja ljudi, gde su se otrovi pripremani od oleandra koristili za nanošenje štete. Ova zimzelena biljka, česta u mediteranskom regionu, snažno utiče na rad srca, a trovanje njome može da dovede do smrtonosnog infarkta. I najmanja količina može biti fatalna za decu i manje životinje.

8. Fikus Benjamin (Ficus benjamina)

Još jedan veoma popularan stanovnik stanova i vrtova, fikus benjamin, poznat i kao benjaminovo drvo, poseduje izvesna otrovna svojstva. Postoji oko 800 podvrsta fikusa, a mnoge od njih u doticaju s kožom mogu dovesti do iritacija, oticanja i svrabeža. Ako dođe do trovanja, obično se manifestuje blažim gastrointestinalnim smetnjama, ali je svakako preporučljivo posetiti doktora koji može propisati odgovarajuću terapiju, najčešće antialergike.

9. Azaleja (Rhododendron)

Grmovi azaleje, deo ogromnog roda Rododendron, imaju halucinogeno i laksativno delovanje. Simptomi trovanja ukľučuju povraćanje, osip na koži, glavobolju, zamagljen vid i opštu slabost u mišićima. Osim što je opasna za ljude, azaleja je naročito toksična za konje. Sa preko 1.000 podvrsta, ova biljka je široko rasprostranjena, pa je važno biti svestan njenih svojstava.

10. Narcis (Narcissus)

Jedan od nesumnjivih vesnika proleća, narcis, zauzeo je svoje mesto i na listi lepih ali potencijalno opasnih biljaka. Najveća opasnost leži u njegovoj lukovici. Ako se proguta, dolazi do grčeva, dijareje i povraćanja. Propratni simptomi su glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid. Toksin iz narcisa takođe može uticati i na rad srca. Važno je decu educirati da ne kopaju i ne diraju lukovice tokom sadnje.

11. Ricinus (Ricinus communis)

Ricinus, ili ricinusova palma, spada među najotrovnije biljke na planeti. Za razliku od prethodnih, ona se ne može gajiti u stanu i nije čest stanovnik vrtova, ali je bitno pomenuti je zbog ekstremne toksičnosti njenog semena. Progutanje svega jedne do tri semenke može dovesti do smrtnog ishoda kod deteta. U blažem obliku trovanje se manifestuje halucinacijama i velikim osećajem žeđi. Ricin, toksin izvučen iz ove biljke, se smatra jednim od najsnažnijih prirodnih otrova.

Šta učiniti u slučaju sumnje na trovanje biljkom?

Ukoliko postoji sumnja da je dete ili kućni ljubimac progutao deo otrovne biljke, neophodno je delovati brzo i smireno:

1. Uklonite ostatke biljke iz usta: Pažljivo izvadite sve deliće biljke koji su ostali u ustima.
2. Sačuvajte uzorak biljke: Uzorke biljke koja je izazvala trovanje uzmite sa sobom. Ovo će medicinskom osoblju uveliko olakšati identifikaciju toksina.
3. Kontaktirajte hitnu pomoć ili veterinu odmah: Nemojte čekati da se simptomi pojave. Nazovite centar za trovanje ili hitnu medicinsku pomoć i sledite njihova uputstva. Ne izazivajte povraćanje ako vam to nije eksplicitno naređeno od strane stručnjaka, jer to može naneti dodatnu štetu.
4. Opisite simptome: Pratite stanje oštećenog i budite spremni da opišete sve simptome koji se jave lekaru.

Kako preventivno delovati?

Potpuno je nepotrebno oslobađati se svih biljaka i živeti u sterilnom okruženju. Lepota cveća je jedna od životnih radosti. Kľjuč je u odgovornom i svesnom pristupu:

• Edukacija: Naučite decu da cveće, listovi i plodovi nisu za jelo. Objasnite im na njihovom nivou razumevanja da neke biljke mogu da ih razbole.
• Pozicioniranje: Držite potencijalno opasne biljke van domašaja dece i životinja - na visokim policama, u visim saksijama ili u prostorijama u koje deca ne ulaze.
• Identifikacija: Pre nego što kupite novu biljku, istražite njena toksična svojstva. Prodavci u cvećarama takođe mogu pružiti korisne informacije.
• Nadzor: Nadgledajte malu decu i kućne ljubimce kada su u blizini biljaka, pogotovo onih koje su im pristupačne.

Zaključak: Znanje, a ne strah

Suština ovog vodiča nije da izazove strah ili da stigmatizuje prelepo cveće koje oplemenjuje naše domove. Narcisi, đurđevci, hortenzije i ostale biljke su deo prirode i naše kulture. Generacije su odrasle uz njih i, uz odgovarajuću dozu opreza, i dalje će to činiti.

Kao što ne bismo ostavili šolju vruće kafe na dohvat ruke malom detetu, tako treba biti svestan i potencijala koji nose neke biljke. Razlika je u tome što kafu sklanjamo, dok biljke možemo pametno pozicionirati i kombinovati sa edukacijom.

Imati biljke u domu je divno iskustvo koje uči decu o lepoti, od